Naknada štete u pravu

Naknada štete u pravu

Jedan od važnih aspekata društva jeste i njegovo pravno uređenje. Da bismo najbolje razumjeli međuljudske odnose i njihov status pred zakonom, potrebna nam je pravna edukacija. Na taj način ćemo imati svijest o tome kakve posledice sa sobom nose promjene u odnosima a i u društvu. U tome će nam pomoći nova kolumna koja se bavi pravnim savjetovanjem i opismenjavanjem, odnosno njen autor – advokat Slobodan M. Đurišić.

Među današnjim najaktuelnijim pitanjima prava, s obzirom na razvoj i stanje društva, je pitanje štete i njene naknade. Veoma je značajan broj predmeta u sudovima, kojima se građani kao pojedinci, a i pravna lica, obraćaju radi utvrđenja postojanja štete i njene naknade. Ova oblast prava je veoma široka i ne može se u cjelosti obuhvatiti jednim tekstom. Zato ukazujemo samo na osnovno i potrebno.

Dakle, šteta je (kako precizira Zakon o obligacionim odnosima) umanjenje nečije imovine (obična šteta), sprečavanje njenog povećanja (izmakla korist) i povreda prava ličnosti (nematerijalna šteta).

Ko drugome prouzrokuje štetu dužan je da je nadoknadi, svakako, ukoliko ne dokaže da je šteta nastala bez njegove krivice. Međutim, za otvaranje pitanja naknade štete neophodno je da je šteta zaista i nastala, što znači da je postojanje štete nužna materijalno-pravna pretpostavka za ostvarenje prava na naknadu. Da bi, bilo koje, oštećeno lice moglo dobiti naknadu potrebno je da mu je prouzrokovana šteta i da je ta šteta izvjesna. Dakle, šteta je realna kategorija – ili postoji ili ne postoji.

U svakodnevnom životu najprepoznatljivija je materijalna šteta, koju većina građana zna prepoznati, pa čak i definisati, tako da nema neke velike potrebe posebno se osvrtati na ovaj vid štete (osim u odgovorima na neka, eventualno, buduća konkretna pitanja).

Međutim, nematerijalna šteta, određena i definisana kao povreda prava ličnosti je, danas, veoma aktuelna, ali nedovoljno prepoznatljiva kod najširih slojeva društva.

Pa, koja su to prava ličnosti?

Zakon o obligacionim odnosima prava ličnosti prepoznaje kao: pravo na život, pravo na fizički (tjelesni) integritet, pravo na psihički (duševni) integritet, pravo na slobodu, pravo na čast, pravo na ugled, pravo na zaštitu privatnog života, pravo na dostojanstvo, pravo na sopstveni lik, pravo na sopstveni glas, pravo na prepisku i lične zapise, pravo na lični identitet, moralna komponenta autorskih prava, kao i druga prava ličnosti propisana Ustavom, potvrđenim i objavljenim međunarodnim ugovorima i opšte prihvaćenim pravilima međunarodnog prava i posebnim zakonima.

Svakako je jasno da lice kome je protivpravno prouzrokovana povreda prava ličnosti ima pravo na zaštitu od svakog lica koje je učestvovalo u povredi, te u tom smislu može zahtijevati od suda da, pod prijetnjom novčane kazne, štetniku zabrani određeno ponašanje (ulazak u određeni prostor, uznemiravanje oštećenog na bilo koji način i sl.)

Osim navedene zaštite, oštećeno lice ima pravo i na pravičnu novčanu naknadu nezavisno od naknade materijalne štete, kao i u odsustvu materijalne štete.

Pri odlučivanju o zahtjevu za pravičnu naknadu i o njenoj visini, sud vodi računa o svim okolnostima slučaja, a naročito o vrsti, načinu nanošenja i trajnim posledicama povrede, životnoj dobi oštećenog, zanimanju i uopšte ličnoj situaciji oštećenog (jer nema identičnih slučajeva), o ekonomskoj situaciji štetnika i oštećenog, vremenu trajanja neosnovanog lišenja slobode (ukoliko se radi o tom vidu nanošenja štete), cilju kojem služi novčana naknada, ali i o tome da se ne pogoduje težnjama koje nijesu spojive sa njenom prirodom i društvenom svrhom.

Dakle, naknada štete ne smije biti „zarada” oštećenog već satisfakcija za nanijetu štetu.

Zakon o obligacionim odnosima predviđa i posebno teške slučajeve nastale usljed povrede prava ličnosti kao što su smrtni slučajevi i naročito teški invaliditeti, zbog kojeg i članovi uže porodice ali i braća i sestre imaju pravo na naknadu štete.

Ova naknada može se dosuditi i vanbračnom supružniku pod određenim uslovima.

Pravo na pravičnu novčanu naknadu zbog pretrpljenih duševnih bolova ima i lice koje je na prevaran način, prinudom i zloupotrebom nekog odnosa podređenosti ili zavisnosti, navedeno na kažnjivu radnju iz oblasti krivičnih djela protiv polne slobode i sl.

Svakako treba istaći i da se naknada može dosuditi i za buduću nematerijalnu štetu ako je izvjesno da će ona trajati i ubuduće, pri čemu postoji i mogućnost dosuđenja i novčane rente, ako bi se na taj način potpunije ostvarila svrha naknade.

Na kraju treba istaći, s obzirom na široke mogućnosti nastanka nematerijalne štete, a da bi oštećenom mogla biti dosuđena novčana naknada, neophodno je da bol koji on trpi (ili strah) dostiže relativno visok stepen intenziteta i da predstavlja ozbiljno narušavanje njegovog psihičkog mira ili ravnoteže, što je u svakom pojedinačnom slučaju različito.

S obzirom na izloženo, sudovi imaju nimalo jednostavan zadatak da u svakom pojedinačnom slučaju postupe sa potrebnom mjerom i osjećajem da se uspostavi ravnoteža između nastale štete i njene naknade. U suprotnom naknada ne bi bila pravična.

Praksa pokazuje da sudovi u Crnoj Gori imaju senzibiliteta za ovu pravnu oblast, ali u skladu sa društveno ekonomskim trenutkom.

Ako već niste, pročitajte i prethodnu kolumnu advokata Đurišića Razvod: I djeca se pitaju.