Bušenje Jadrana: Istraživanje pogubno za život u moru

Bušenje Jadrana: Istraživanje pogubno za život u moru

Borba za Jadran se nastavlja. O posljedicama buke od akustičnih istraživanja pretrage nafte i gasa piše TV reditelj, ronilac i ekološki aktivista, Dušan Varda.

“Ono što većini ljudi nije poznato je činjenica da su istraživanja koja prethode eksploataciji ugljovodonika (nafte i gasa) neuporedivo pogubnija za život u moru od samog bušenja i ekstrakcija “crnog zlata”. U najvećem broju slučajeva bušenja morskog dna dolazi samo do minimalnih kontaminacija životne sredine, koje zbog činjenice da se dešavaju daleko od obale i očiju javnosti, najčešće prođu potpuno nezapaženo.

Nažalost, bez obzira na to da li će nafta uopšte biti pronađena, ili da li će do bušenja morskog dna ikada doći, akustička istraživanja koja naftne kompanije sprovode u moru dovode do mnogo tragičnijih posledica po život u moru nego što smo svesni. Pogotovo ukoliko se koristi metodologija i tehnika koji su predloženi u CG.

Svima je poznato da se zvuk u vodi prostire daleko brže, dalje i bolje nego u vazduhu. Poslednjih decenija ljudi su počeli da obraćaju pažnju na buku u prenaseljenim sredinama kao vrstu zagađenja koja negativno utiče na našu psihu i zdravstveno stanje. Nažalost, tek u najskorije vreme postalo je jasno da je buka u moru daleko pogubnija za morske stanovnike nego što se pretpostavljalo još krajem 20. veka. Stanovnici mora ne mogu da napuste svoju sredinu ili zapuše uši. Sve do šezdesetih godina prošlog veka, naftne kompanije su koristile podvodnu detonaciju eksploziva za dubinsko “skeniranje” sastava morskog dna. Tada je patentirana nova tehnologija upotrebe vazdušnih topova (“air guns”) koji oslobađanjem vazduha pod pritiskom izazivaju eksplozije daleko snažnije, učestalije i jeftinije od onih koje su mogle biti proizvedene klasičnim eksplozivom. Zvuk se morima i okeanima prenosi hiljadama kilometara, tako da će posledice istraživanja u crnogorskim vodama značajno uticati na sve zemlje Jadransko-Jonske regije, ali i na druge zemlje Mediterana.

Bušenje Jadrana: Istraživanje pogubno za život u moru
Ocean Care

Podvodna buka posebno pogađa sve vrste morskih sisara, jer kao najrazvijeniji oblik života, oni imaju naročito razvijeno čulo sluha. Većini morskih sisara ono predstavlja i glavno čulo pomoću koga prikupljaju informacije iz životne sredine. Niko neće biti iznenađen ako se u širem regionu budu pojavili učestaliji slučajevi nasukavanja ovih životinja na obalu. Ukoliko ih direkno ne ubije, zvuk podvodnih topova dovodi do oštećenja sluha i dezorijentacije, koji najčešće za krajnju posledicu imaju jednako smrtonosni ishod. Nisu retki slučajevi da se tokom istraživanja nafte pojave i kratkotrajni nesvakidašnji ulovi riba kao rezultat njihove smanjene sposobnosti za opstanak, ili povećanog stresa i nagona za smoodržanjem.
Velike morske životinje, koje se mogu kretati većom brzinom i prelaziti više od 20 km na dan, imaju šansu da pobegnu i udalje se od izvora zvuka, i eventualno nađu stotinama kilometara dalje sredinu u kojoj je nivo stresa podnošljiv.

Svi drugi organizmi, a naročito vrste vezane za dno koje nemaju mogućnosti da se udalje direktnoj izloženosti “terora zvuka”, bivaju ili usmrćene ili manje/više trajno oštećene, u zavisnosti koliko su bile udaljene i izložene izvoru zvuka. To počinje od najsitnijih morskih organizama (fitoplankton i zooplankton u koloni vodenog stuba umiru odmah na putu zvučnih talasa do dna), a zatim se smrtonosni talasi prostiru na sve ostale oblike života u moru. Svaka vrsta reaguje na ovu buku na sebi osoben način i poslednjih godina stotine naučnih radova (dostupnih na internetu) napisano je i objavljeno na tu temu. Promene u ponašanju, visoka smrtnost i poremećeni lanci ishrane najčešća su posledica istraživanja koja predthode eventualnom pronalaženju dragocenih ugljovodonika. Procenjuje se da je posle ispitivanja morskog dna vazdušnim topovima oporavku ekosistema i obnavljanju vrsta potrebno više godina za povratak u “normalu”.

Bušenje Jadrana: Istraživanje pogubno za život u moru
Delfini i kitovi najugroženiji

Veliko je pitanje šta Crna Gora dobija saglasnošću da se u njenim teritorijalnim vodama sprovodi istraživanje najavljeno za ove dane. Uzimajući u obzir značaj turizma u ekonomiji Crne Gore, kao i biološki značaj koji crnogorski deo Jadrana ima za širi region, krajnje je neprimereno da jedna “ekološka” država daje prednost istraživanju fosilnih goriva u odnosu na svoje sve druge prirodne resurse i bogatstva. Danas znamo da su fosilna goriva bila velika ljudska greška 20. veka i da nemaju budućnost, i ka prestanku njihove eksploatacije je usmerena većina sadašnjih napora u zaštiti životne sredine svih razvijenih zemalja sveta.

Gotovo da je neshvatljivo da Crna Gora danas ima nameru da otpočne sa novom privrednom delatnošću kojom se nikada u svojoj istoriji nije bavila, niti ima ikakve kapacitete za to. Koliko je crnogorska vlada bila popustljiva pred zahtevima naftnih kompanija svedoči činjenica da su istraživanja dozvoljena u blokovima koji su bliži obali nego što je do sada bio slučaj bilo gde u Jadranu. Sve procene rizika ukazuju da apsolutno ništa dobro ne može rezultirati iz planiranih aktivnosti, osim dobrobiti koju će naftne kompanije i pojedinci ostvariti za sebe. Posledice po životnu sredinu su mnogo gore nego da je doneta odluka da se napravi npr. fabrika plastike za jednokratnu upotrebu, azbestnih građevinskih materijala ili televizora sa katodnim cevima… U nepromišljenim investicijama finansijer snosi odgovornost i trpi svu štetu, a ovde imamo slučaj da ni vlada ni naftne kompanije neće snositi nikakvu odgovornost, a štetu će trpeti isključivo priroda i stanovništvo celog regiona.

Pođite od sebe samih i razmislite da li bi vama i vašoj deci bolje bilo u budućnosti da vozite električni ili dizel automobil, jedete organsku ili naftnim derivatima začinjenu hranu, da gledate u pučinu na kojoj su nizovi vetrenjača ili naftnih platformi… Razmislite!”

SOS za Montenegro